ФК Динамо Кијев
ФК Динамо | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Футбольний клуб «Дина́мо» Київ | |||
Надимак | бело-плави | |||
Основан | 13. мај 1927. | |||
Стадион | Олимпијски стадион у Кијеву, Кијев | |||
Капацитет | 70.050 | |||
Директор | Игор Суркис | |||
Тренер | Олександр Шовковски | |||
Лига | Премијер лига Украјине | |||
2023/24. | 2. | |||
|
ФК Динамо (укр. ФК «Дина́мо») је украјински професионални фудбалски клуб из Кијева, који се такмичи у Премијер лиги Украјине.
Историја
[уреди | уреди извор]Клуб је основан 1927. године као аматерски клуб, део познатог совјетског спортског друштва Динамо. За време Совјетског Савеза клуб је био велики ривал са клубовима из Москве. Због успешних резултата у међусобним сусретима са Московљанима постао је део украјинског националног поноса и најпопуларнији клуб државе. Клуб је чак, незванично, назван украјинском националном репрезентацијом и био је веома цењен и изван бившег Совјетског Савеза.
По распаду Совјетског Савеза клуб је прерастао у најјачу екипу украјинске лиге. Доминирали су лигом док Ахметов није преузео Шахтјор из Доњецка. па су 2002. и 2005. завршили су као други у лиги.
Од 1993. власник клуба је Григориј Суркис, богати украјински бизнисмен, један је од најмоћнијих људи источне Европе, са великим интересима у нафтној компанији.. Украјинска влада била је оптужена за одређивање прениске цене за продају клуба, намештену за куповину од стране Суркиса. Власник клуба био је у добрим односима са бившим председником Леонидом Кучмом, па су и играчи клуба, као и Андреј Шевченко, коришћени за придобивање гласова приликом избора.
Клуб је досад учествовао на свим првенствима Совјетског Савеза и Украјине, која су освајали више пута него остале екипе. Фудбалска репрезентација СССР 70-их и 80-их година 20. века била је састављена већином од играча Динама. Године 1975. освојили су Куп победника купова и Европски суперкуп (победивши Бајерн Минхен ). Куп победника купова освојили су и 1986, а 1999. играли су у полуфиналу Лиге шампиона где их својим играма одвео сад већ Шевченко.
Ратне године
[уреди | уреди извор]Трагични догађај у историји клуба је стрељање играча клуба у лето 1942. због победе над дотада непобедивим тимом немачке војске. [1]
Након што су нацисти окупирали Украјину, екипа Динама запослила се у градској пекари, те су почели рекреативно играти фудбал где год се могло. Једном их је тако приметила и немачка војска, те су их позвали на утакмицу у којој је требало да играчи наступе под именом Старт. У тој екипи играло је 8 играча Динама (Николај Трусевић, Михајил Путистин, Иван Кузменко, Макар Гончаренко, Федор Тјучев, Михајил Свиридовскиј, Николај Короткин и Алексиј Клименко), и 3 играча Кијевске Локомотиве (Владимир Балакин, Василиј Сукхарев и Михајил Мелник ).
Током љетних мјесеци те 1942. године, Старт је играо утакмице са њемачким војницима. 12. јула победили су немце први пут, а пет дана касније са 6:0 су добили још јачу њемачку екипу. 19. јула су побиједили мађарски MSG Wal са 5:1. 26. јула играо се реванш, али и овај пут је Старт добио (3:2). Изгледало је да екипа слаби па су 6. августа Немци послали своју непобедиву Flakelf екипу. Штампа, иако је нашироко најављивала ову велику утакмицу, није писала о поразу њемачког тима са 1:5. После победе над Rukhom 16. августа играчи су ухваћени, мучени, и затворени у оближњи логор у Siretzu. Николај Короткин је умро при том мучењу. У фебруару 1943.. при нападу партизана тројица играч су убијена. Побећи су успели Гончаренко, Свиридовскиј и Тјучев.
Мито
[уреди | уреди извор]Победом над данским Алборгом, Динамо је ушао у Лигу шампиона и играо је прву утакмицу са Панатинаикосом. После утакмице шпански судија Антонио Лóпез Нието је тврдио да су му пре утакмице челници кијевског клуба нудили новац и два крзнена капута за пристрано суђење. Клуб је одмах избачен, а Алборг је заузео негово место у Лигу шампиона. Управа клуба је тврдила да је судија хтео купити те капуте, али их није их могао платити.
Стадион
[уреди | уреди извор]Динамо своје утакмице игра на Стадиону Динама „Валериј Лобановски“, који може да прими 16.800 гледалаца. Сусрете који привлаче, већи број гледалаца играју на стадиону Олимпијског комплекса у Кијеву, који може да прими 80.000 гледалаца.
Трофеји
[уреди | уреди извор]- УЕФА суперкуп : 1
- 1975.
- Првенство Украјине : 16 (рекорд)
- 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2003, 2004, 2007, 2009, 2015, 2016, 2021.
- Куп Украјине : 13 (заједнички рекорд)
- 1993, 1996, 1998, 1999, 2000, 2003, 2005, 2006, 2007, 2014, 2015, 2020, 2021.
- Суперкуп Украјине : 9 (рекорд)
- 2004, 2006, 2007, 2009, 2011, 2016, 2018, 2019, 2020.
- Првенство Совјетског Савеза : 13 (рекорд)
- 1961, 1966, 1967, 1968, 1971, 1974, 1975, 1977, 1980, 1981, 1985, 1986, 1990.
- 1954, 1964, 1966, 1974, 1978, 1982, 1985, 1987, 1990.
- Суперкуп Совјетског Савеза : 3 (рекорд)
- 1980, 1985, 1986.
ФК Динамо у европским такмичењима
[уреди | уреди извор]- Ажурирано 30. октобра 2019.
Такмичење | Од. | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | % победе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Европски куп / Лига шампиона | 233 | 97 | 52 | 84 | 333 | 283 | +50 | 41,63 |
Куп победника купова | 30 | 20 | 6 | 4 | 72 | 27 | +45 | 66,67 |
Куп УЕФА / Лига Европе | 111 | 45 | 37 | 29 | 157 | 119 | +38 | 40,54 |
УЕФА суперкуп | 3 | 2 | 0 | 1 | 3 | 1 | +2 | 66,67 |
Total | 377 | 164 | 95 | 118 | 564 | 430 | +134 | 43,50 |
Фудбалери Динама освајачи „Златне лопте“
[уреди | уреди извор]- 1975. — Олег Блохин
- 1986. — Игор Беланов
- 2004. — Андреј Шевченко, као играч ФК Милан
Тренутна постава
[уреди | уреди извор]4. фебруар 2017
|
|